Me pastërtinë e ndërgjegjes krijojmë pasqyrën morale / Со чистотата на совеста го создаваме моралното огледало

Edhe ky evokim që po e shënojmë këtu në ITSHKSH le të jetë një pasqyrë që reflekton dritën e arsyes, si një udhërrëfim për të trejkaluar çdo keqkuptim dhe paragjykim. Dhe kjo mund të arrihet nëse shoqëritë tona në Ballkan, lirohen nga konceptet e deplasuara të shekullit të kalur

Shkruan Skender ASANI

Kriteri i parë që e shquan një shoqëri të civilizuar dhe të liruar nga paragjyimet, është evokimi i ngjarjeve të së kaluarës dhe nxjerrja mësim prej tyre. Edhe ky evokim i yni i sotëm e ka këtë funksion, me çka ITSHKSH vazhdon traditën e shënimit të ngjarjeve të rëndësishme që lanë gjurmë në shiritin e kohës.

Në natën në mes të 9 dhe 10 nëntorit 1938, ndodhi një ngjarje e tmerrshme në Gjermani kur nazistët gjermanë sulmuan hebrenjtë dhe pronat e tyre. Kjo ngjarje e njohur si Kristallnacht (“Nata e kristaltë”), ) u memorua thellë në kujtesën e njerëzimit, jo vetëm për shkak të dimensionit të saj tragjik për jetën e mijëra hebrenjve në Gjermaninë e atyre viteve, por edhe për shkak të një paralajmërimi fatkob që po pritej të ndodhte në prag të vendosjes së diktaturës fashiste, që ndryshe mund të quhet edhe Muzgu i qytetërimit që po i kanosej Europës dhe pjesëve të tjera të botës.

Siç dihet, emri Kristallnacht i referohet në mënyrë ironike mbeturinave të xhamit të thyer që u shpërndanë në rrugë pas këtyre masakrave të kryera mbi hebrenjtë, të cilat kanë  vazhduar edhe pas 10 nëntorit të vitit 1938.

Shtëpitë, spitalet dhe shkollat e hebrenjve u plaçkitën ndërsa sulmuesit shkatërruan 267 sinagoga në të gjithë Gjermaninë, Austrinë. Mbi 7,000 biznese hebreje u dëmtuan ose u shkatërruan, dhe 30,000 burra hebrenj u arrestuan dhe u burgosën në kampet e përqendrimit.

Ata që janë të etshëm për dhunë të shfrenuar, gjithmonë kanë nevojë për një alibi. Dhe alibia për masakrën e “Natës së kristalt” ishte vrasja në Paris më 7 nëntor e diplomatit gjerman Ernst vom Rath nga një student polako-hebre, Herschel Grynszpan. Lajmi për vdekjen e Rath-it më 9 nëntor arriti në zyrën e  Adolf Hitler në Mynih, ku ai po festonte përvjetorin e puçit të dështuar të Beer Hall të v. 1923. Atje, Ministri i Propagandës Joseph Goebbels, pasi bisedoi me Hitlerin, organizoi një mbledhje të jashtzakonshme me militantë nazistë, duke kërkuar që hakmarrjet e dhunshme të organizuara të shfaqeshin si “demostrata spontane”, të cilat pastaj u shndërruan në masakra antihebreje në të gjithë Gjermaninë, por u zgjeruan edhe në Austri.

Historianët dhe studiuesit e ndryshëm të nazizmit, Kristallnacht e shohin  si një prelud për Zgjidhjen Përfundimtare të çështjes hebreje, por edhe si përgatitje terreni në planin propagandistik për vrasjen e gjashtë milionë hebrenjve gjatë Holokaustit.

Ne sot po evokojmë “Natën e kristaltë” bashkë me studentët e dy fakulteteve tona juridike në Shkup dhe në Tetovë, me çka duam të vendosim një vijë të kuqe në mes të drejtësisë dhe padrejtësisë, në mes të mirës dhe të keqës, në mes të dashurisë dhe urrjetjes dhe, kush më mirë se këta jurist të ardhshëm, do të mund t’i vendosin këto standarde në shoqërinë tonë. Ata nesër do të bëhen udhëheqës të institucioneve të rëndësishme shtetërore dhe prej tyre pritet që të valorizojnë përvojat dhe dijet më të avancuara në funksion të shtetit të së drejtës, në funksion të një shoqërie të hapur pa xhama të thyer dhe pa netë të trazuara.

Njerëzimi gjithmonë ka nevojë për shembuj që nxisin sensin e pastrimit të vetvetes nga e keqja. Edhe shoqëria gjermane kaloi nëpër këtë katarsë të madhe shpirtërore e morale, duke vendosur linja distancimi nga e kaluara e errët në favor të ardhmërsië e cila përvojat e këqija i shndërron në modele bashkëpunimi e mirëkuptimi. Kur kujtesa negative e një populli ndërtohet mbi ndjenjën e ndërgjegjësimit dhe pastrimit moral nga mbetjet e së kaluarës, atëherë një shoqëri e tillë është e denjë të quhet e civilizuar.

Nëse secili nga ne e luftojmë të keqen brenda nesh, dhe nëse tjetrin e trajtojmë me përkujdsje njerëzore, siç vepruan disa familje shkjupjane gjatë periudhës së LDB, kur hebrenjtë rrezikoheshin  nga dora vrastare naziste,  atëherë asnjëri nga ne nuk do të ketë nevojë për avokatë për të na mbrojtur nga padrejtësitë, sepse avokati më i mirë për njeriun human është ndërgjegja e pastër e tij. Guximi dhe sakrifica për të shpëtuar hebrenjtë gjatë LDB, mund të merret si model edhe nga politikanët, të cilët kanë nevojë t’i projekjtojnë vizionet e tyre mbi sensin e vetmohimit për të mirëqenien dhe sigurinë e tjetrit.

Me pastërtinë e ndërgjegjes ne krijojmë pasqyrën morale ku mund ta shikojmë vetveten, prandaj edhe ky evokim që po e shënojmë këtu në ITSHKSH le të jetë një pasqyrë që reflekton dritën e arsyes, si një udhërrëfim për të trejkaluar çdo keqkuptim dhe paragjykim. Dhe kjo mund të arrihet nëse shoqëritë tona në Ballkan, lirohen nga konceptet e deplasuara të shekullit të kalur ku edhe historia fashiste e ideologëve të caktuar ende trajtohet aty këtu si një eveniment i rrallë kulturor. Edukimi i brezave nuk mund të bëhet me doktrina të vjetra që në thelb patën mohimin e tjetrit.

 

Shkup, 08 nëntor 2022      


 

И оваа евокација што ја одбечежуваме денес овде во ИДКНА нека биде огледало што ја отсликува светлината на разумот, како водич за надминување на секое недоразбирање и предрасуди. А тоа може да се постигне доколку нашите општества на Балканот се ослободат од поместените концепти од минатиот век.

Од Скендер АСАНИ

 

Првиот критериум што го разликува цивилизираното општество ослободено од предрасуди е евокацијата на настаните од минатото и учењето од нив. И оваа наша денешна евокација ја има оваа функција, со која ИДКНА ја продолжува традицијата на оддржување на значајни настани кои оставиле белег на лентата на времето.

Ноќта помеѓу 9 и 10 ноември 1938 година, во Германија се случи страшен настан кога германските нацисти ги нападнаа Евреите и нивниот имот. Овој настан познат како Kristallnacht („Кристална ноќ“), беше длабоко врежан во меморијата на човештвото, не само поради неговата трагична димензија за животите на илјадници Евреи во Германија од тие години, туку и поради предупредувањето за кобната судбина што се очекуваше да се случи во предвечерието на воспоставувањето на фашистичката диктатура, која инаку може да се нарече самрак на цивилизацијата што и се закануваше на Европа и на другите делови од светот.

Како што е познато, името Kristallnacht иронично се однесува на остатоците од скршеното стакло што беше расфрлано на улиците по овие масакри на Евреите, кои продолжија и по 10 ноември 1938 година.

Еврејските домови, болници и училишта беа ограбени, додека напаѓачите уништија 267 синагоги низ Германија и Австрија. Над 7.000 еврејски претпријатија беа оштетени или уништени, а 30.000 еврејски мажи беа уапсени и затворени во концентрациони логори.

На оние кои се жедни за нескротливо насилство секогаш им треба алиби. А алиби за масакрот во Кристалната Ноќ беше убиството во Париз, кога на 7 ноември беше убиен германскиот дипломат Ернст вом Рат од страна на полско-еврејскиот студент Хершел Гриншпан. Веста за смртта на Рат на 9 ноември стигна до канцеларијата на Адолф Хитлер во Минхен, каде што тој ја прославуваше годишнината од неуспешниот пуч во пивската сала од 1923 год. Таму, министерот за пропаганда Јозеф Гебелс, по разговорот со Хитлер, организирал вонреден состанок на нацистичките милитанти, барајќи организираните насилни репресалии да се појават како „спонтани демонстрации“, кои потоа се претвориле во антиеврејски масакри во цела Германија, но тие исто така се прошириле и во Австрија.

Историчарите и различните истражувачи на нацизмот, Кристалната Ноќ ја гледаат како една увертура за конечното решение на еврејското прашање, но и како подготовка на теренот во пропагандниот план за убиство на шест милиони Евреи за време на холокаустот.

Денеска заедно со студентите на нашите два правни факултети во Скопје и Тетово ја евоцираме „Кристалната ноќ“ со која сакаме да повлечеме црвена линија меѓу правдата и неправдата, меѓу доброто и злото, меѓу љубовта и омразата, и кој  подобро од овие идни поротници би можело да ги постави овие стандарди во нашето општество. Утре, тие ќе станат лидери на важни државни институции и од нив се очекува да ги вреднуваат најнапредните искуства и знаења во функција на владеење на правото, во функција на отворено општество без скршени прозорци и без проблематични ноќи.

На човештвото секогаш му се потребни примери кои го промовираат чувството за чистење од злото. Дури и германското општество помина низ оваа голема духовна и морална катарза, воспоставувајќи линии на оддалечување од мрачното минато во корист на иднината, што ги трансформира лошите искуства во модели на соработка и разбирање. Кога негативното сеќавање на еден народ се гради на чувство на свесност и морално чистење од остатоците од минатото, тогаш таквото општество е достојно да се нарече цивилизирано.

Ако секој од нас се бори против злото во себе и ако кон другиот се однесува со хуман обѕир, како што правеа некои семејства во Скопје во периодот на Втората Светска Војна, кога Евреите беа во опасност од убиствената рака на нацистите, тогаш никој од нас нема да има потреба од адвокати за да нè заштитат од неправди, затоа што најдобриот адвокат за човекот е неговата чиста совест. Храброста и пожртвуваноста да се спасат Евреите за време на Втората Светска Војна, може да се земат како модел дури и од политичарите, кои треба да ги проектираат своите визии за чувството на самопожртвуваност за благосостојбата и безбедноста на другите.

Со чистотата на совеста го создаваме моралното огледало каде што можеме да се погледнеме себеси, затоа оваа евокација што ја одбележуваме овде во ИДКНА нека биде огледало што ја рефлектира светлината на разумот, како водич за надминување на секое недоразбирање и предрасуди. А тоа може да се постигне доколку нашите општества на Балканот се ослободат од раселените концепти на минатиот век каде што дури и фашистичката историја на одредени идеолози се’ уште овде-онде се третира како редок културен настан. Образованието на генерациите не може да се прави со стари доктрини кои во суштина го имаа негирањето на другиот.

 

 

Скопје, ноември 2022 година

Shikoni gjithashtu

NGA E SHKUARA TEK E ARDHMJA, DUHET TË KALOJË KULTURA INSTITUCIONALE E KUJTESËS

(Me rastin e shënimit të 25-vjetorit të Eksodit të Bllacës në Qendrën përkujtimore “Bllaca 99”) …